Колико год уживам радити са свечаним хортензијама које су урођене у Азији (природни понпони!), Одушевљено сам научио постоји неколико сорти хортензије пореклом из САД-а. Дозволите ми да вам представим моју тренутну омиљену: Храст Хидрангеа.
Хидрангеа куерцифолиа туче из шумских подручја југоисточног Сједињених Држава, али је у њој тешко зоне 5 - 9. Процјене се драстично разликују у односу на просјечну величину, од 4-8фт високе до 26фт! Хмммм… било који искусни баштован жели да се извади?
Без обзира на то, успеће на пуном сунцу до делимичне сенке и преферира влажно, добро дренирано тло. Ако сте у хладнијој зони, неки извори препоручују заштиту грмља током зиме (на пример, покривањем их у насипу). Прекрили смо наше великим гомилама пахуљастог снега током прве две зиме у Илиноису и оне не само да су преживеле, већ успевају. Такође треба напоменути да су кора, лишће и пупољци хортензије храста лужњака токсични ако се конзумирају у већим количинама, па их пси треба држати подаље од њих.
• Грмови су велики, пуни и заобљени, са густим, равномерним распоредом лишћа и цвећа.
• Конуси њежног цвијећа дивни су када су нови и кремасто бијели, када су постали ружичасто-ружичасти, када се почињу сушити на јесен, а посебно када су се потпуно осушили. Оох, волим их.
• Листови налик храсту су мој омиљени део биљке. Имају чисту структуру, интригантну комбинацију зеленог, златног и браон и на јесен претварају раскошне нијансе бронзе и вина. Дивно!
• Као да све то није било довољно, кора старијег грмља се љушти зими да би открила златну унутрашњу кору.