Када сам био клинац у Нев Иорку, био је пролећни ритуал пролазити кроз кутију летње одеће моја мајка је спаковала претходну јесен, покушавајући да види шта одговара и шта није, а није, употребљив
Сад кад живим у Лос Анђелесу где је увек сунчано и 70 степени (није баш), пао сам из навике да спакујем летњу одећу. На крају, нарочито врући дан у фебруару може подстаћи спонтано путовање на плажу, када ми треба купаћи костим. Али недавно сам поново преузео ту навику усисавајући све значење за троцифрену температуру у свемирске вреће за зиму.
Сада када температура почиње да се загрева (озбиљно, овде је хладно), почео сам распакирам своје ствари током прављења менталне листе ствари које ће бити прве упаковане далеко. Поред ормара у коме заправо могу да видим оно што поседујем, открио сам још неколико неочекиваних предности овог ритма детињства:
• Присиљен сам да критички прођем кроз своју одећу, одбацујући оно што више не функционише или не одговара, или што није могуће поправити. Принудни преглед моје гардеробе резултирао је знатним стањивањем.
Неочекивана корист: мања гардероба, али она која заправо делује боље (што значи да се облачите ујутро - време одевања - траје пола пута него што је некада било. Нема више торнада за одећу. Још једна корист.).• Са неколико модификација, мој ормар може да држи све што ми треба на једном месту: Држећи у ормару само гардеробу садашње сезоне, открио сам да ми ипак не треба комода. Неочекивана корист: више соба у мојој спаваћој соби, нема новца који се троши на складишни намештај.
• Груписујући одећу према сезони и према активности, лакше је проценити шта делује за моју гардеробу и мој живот, а шта не. Сада могу да погледам каталог и брзо схватим да ли ми треба нешто или не. Испада да имам довољно црних хаљина у хаљини да ме издрже читаву сезону награда (ако било коме треба састанак). Неочекивана корист: штеди новац.
