Вољни или не, сви смо појели парадајз ван сезоне. Можда је била нарезана танко на хамбургер за брзу храну или можда несигурно на врху салате хвалевриједан ресторан, али сигуран као сунце, конзумирао га је, вјероватно, без пуно размишљања прича од фарме до стола. Та је прича, међутим, тако врло, врло важна. Ево зашто.
Истина није лепа. Али није нужно да ће опасност од епидемије салмонеле бити комерцијално узгојена и убрана рајчица тако застрашујућа; уместо тога, то су услови радника који беру те парадајзе.
Захваљујући Коалицији радника Иммокалее, или ЦИВ, великом броју компанија (укључујући целокупну храну и места брзе хране као што су МцДоналдс и Тацо Белл) потписали су да повећају износ који плаћају за килограм парадајза за 1 цент - готово удвостручујући укупни скупљач берача парадајза по канта.
Ипак, услови су далеко од савршених (чак и далеко од хуманих), а постоје бројне компаније (Цхипотле и Традер Јое, изненађујуће) које се још увек нису придружиле кампањи ЦИВ. Тхе Кампања за фер храну
Међутим, добија пару, са недељном акцијом која је јуче завршила и извештавала о великој подршци широм света.Комерцијални парадајз и даље одржава неетичке и непоштене услове рада. За оне од којих смо забринути какву храну једемо - одакле долази, шта значи и како се прешло од фарме до тањир, услови других људи који беру усеве за наше вечере треба да буду у првом плану нашег мисли.
Ако сте љубитељ животиња који живи у малом стану, имамо добре вести: ваше квадратне слике не морају вас дисквалификовати да набавите пса. Тренер паса Русселл Хартстеин, генерални директор компаније Фун Пав Царе штенад и тренинга паса у Лос Ангелесу, каже да су пси време интензиван, а не просторно интензиван - значи време које проводите са њима у коначници је битно више од величине вашег кућа.
Асхлеи Абрамсон
Јуче