Велики сам верник у личну аутентичност посла. На пример, приликом првог састанка у Апартмент Тхерапи, од мене је затражено да кажем тиму једну занимљиву чињеницу о себи. Да ли сам истакнуо професионални тријумф? Поделите анодин ситни део моје породице? Молимо вас.
Уместо тога, говорио сам о времену у шестом разреду када сам сакупљао лепршав букет отровног бршљана и намерно трљао лишће по лицу и рукама. Како то у ствари, сви? Само... Осећам да радим најбоље што радим кад радим прави ја- ја који сам једном захтевао слонову дозу стероида јер је желео да се смеје у паузи.
А сугерише ново истраживање Нисам сама у томе што желим да мој „дом“ јачи кроз професионална окружења. Пластицити Лабс, истраживачка и консултантска фирма специјализована за срећу на радном месту, удружила се са Универзитетом Вилфрид Лауриер и на жару 213 радници колико откривају о себи на послу, колико им је времена требало да то ураде и како самопрезентација утиче на њихов рад живот.
Све у свему, 72 одсто анкетираних рекло је да се осећају аутентично на послу. Од ове групе, 60 посто се осјећало аутентично у року од три мјесеца од почетка свог посла, док је 22 посто било потребно девет мјесеци да се реализирају. За 9 процената испитаника аутентичност је дошла након 10 до 12 месеци. Процес који је остао био је поступнији.
Чини се да је много касније него никад: Самоописани аутентични запосленици пријавили су знатно већи посао задовољство, већа срећа на послу, јачи осећај заједнице, више инспирације и нижи посао стрес.
Па зашто сви не дају да се сви друже? Многи испитаници криве конформистичку корпоративну културу за сузбијање својих самих себе. И вриједно је запамтити да се радничке заштите против дискриминације разликују од државе до државе, што представља још једну потенцијалну баријеру за аутентичност.