Јуче сам наишао на копију Аесопове басне. Чини се да није случајно што је мој палац пао у стару присподобу о градском мишу и сеоском мишу. Сјео сам да прочитам ову врло вољену причу из дјетињства и дошао сам заиста несигуран ко је побједник овдје. Да, сеоски миш може у миру појести његов оброк, али зар није лијепо имати делиције, чак и ако се морате скривати од мачке из сусједства?
Ових дана подела није толико велика између живота града и села, али она и даље постоји. Недавно смо се преселили из сцене за скакање у Бруклину у слатки пасторални дом. Док сам чекао да се одобри наша хипотека, стално сам говорио: „Овде нема погрешних скретања. Ако се то не догоди, још увек имамо сјајно место за живот. “Успело је и тренутно кампирамо на поду наше сопствене фарме.
То ме је подстакло да размишљам о предностима и недостацима градског живота насупрот сеоском животу. Имамо двоје мале деце и пропустиће нам практичност ходања до школе и свакодневног трчања са школским колегама. Недостајаће нам да имамо свет надохват руке и бескрајне могућности иза угла. Недостајаће нам разноликост. Волио сам кад сам могао стално измишљати себе у Нев Иорку, али чезнуо сам за унутрашњом тишином коју нисам могао тамо постићи.
Откад су се преселиле у земљу, наше девојке су виделе зечеве и саламандра и паукову мрежу величине своје старе спаваће собе. Патке су јутрос браниле свој рибњак од двије гуске. Наша деца ће имати потпуно другачији одгој него што би имали у Њујорку. Соба за бесплатно лутање, више простора за све нас и шанса да успоримо и буквално намиришемо цвеће. Још смо неколико минута удаљени од града средње величине, али бесна паника градског живота срећом је иза нас.
А што се тебе тиче? Да ли сте градски миш или сеоски миш у срцу? Ако сте живели у оба окружења, шта вам се свидело у сваком од њих? Које сте волели?