Моја кућа - испуњена мојим мужем и мени, наше петеро деце од десет и мање година, и нашег пса и две мачке - обишла је буком и активношћу. Иако се сви труде да све држе под контролом, хаос је често прикладан дескриптор стања наше куће.
Наравно, не бих имао други начин, али јесам тип особе који драстично погађа њено окружење. Треба ми мало мира и смирености у мом физичком окружењу или мама није срећна, а знате како изгледа остатак те изреке.
Ја сам налепница за ред многих, много ствари око наше куће и покушавам да научим да пустим пуно - али постоји једна мала површина наше куће за коју се увек побринем да је савршено јасна: кухиња сто.
То не значи да се кухињски сто не навикава. И то се догађа, и то често. Око њега седимо за сваки оброк и ужину, за сечење кутија за житарице за израду робота, за сликање, украшавање колачића, домаћи задатак и ноћ за игру. Али након што се стол навикне, он се чисти. То није случај за свако место у кући, али када је реч о кухињском столу, то је мени важно.
Чување уклоњеног кухињског стола знатно олакшава постављање стола за оброке. Ако се деца очисте одмах када заврше са неким пројектом, не морају га чистити пре него што могу да донесу суђе за вечеру. Чини се да је тако мање посла (и преведено на мање бјесомучне опомене од мене: „Очистите сто! Вечера је скоро спремна! ”).
Кухињски сто је прво подручје које се потпуно чисти након што поједемо. Све се уклања и онда се брише ("Слиједите редове како бисте били сигурни да ћете добити сваки дио.") Сви знамо - и ово је пренето од мене моја мајка- Ако одржавање кухињског стола чистим осигурава да све што ставимо на њега не добије мрље од хране.
Гледање бистрог и чистог кухињског стола је оаза за мој поглед. Свјеже цвијеће у центру такође помаже (пуно). То је једно место, чак и ако је то једино место, где влада ред, и психолошки је полазиште да све остало буде под контролом. То је мој мали осмерокут стабилности.