Након што је живео у Зграда стана из 1920-их што је дуги низ година носило много личности, почео сам да имам седмогодишњи свраб и почео сам жудјети за једноставношћу. Празно платно, место где сам се могао слободно изразити. Такође, мој биолошки сат је откуцавао и хтео сам да имам модерну, одраслу кухињу и краљичин кревет. Чим сам ушао у овај нови драгуљ у Уптовну (ака некима нижа краљица Анне), знао сам да ће то бити мој следећи дом. Била је то љубав на први поглед. Обожавао сам беле зидове и сјајне бетонске подове. И, ко не би хтео да живи изнад џиновске продавнице намирница?
Кад је у питању уређење, хтео сам да се моја нова боравишта осећа као кућа за одмор, а да при томе није претјерано кичаста. Радим дуге сате и нисам пуно дома. Пружам академско савјетовање одраслим полазницима на Универзитету у Сеаттлу и предајем корејски језик. Након дугог радног дана, желим место где се могу напунити и осећати надахнуто. Могао бих себе назвати екстровертираним интровертом. А, ја сам минималиста који воли дечије играчке и живе боје! Желео сам да створим простор који би одговарао многим необично конфликтним квалитетама у мени.
Срећом, имао сам празно платно и био сам одушевљен да испробам све што код мог старог стана није било могуће. Окачио сам позадину палме на један зид своје спаваће собе. Саставио сам свој први зид галерије. И, играо сам се са забавним бојама! Крајњи резултат је незабораван, модеран изглед употпуњен блиједо ружичастом и плавом бојом. Успео сам да избегнем општи изглед каталога и додао је топлину белим зидовима.
Била је то велика година за мене. Прошле године напунила сам 40 година. Откопчао сам се од удобности познатих и убацио се у нова искуства. Ово неће бити моје последње место, али радујем се што ћу овде провести много година.