Никад нисам имао снаге да добијем тетоважу, мада у последње време мислим да би мој прудски страх требало заменити ставом "зашто, доврага не". Поготово кад видим неке од њих изванредно лепе и уметничке мачке на Пинтересту. А ако додам у размишљање иза ектИнкед - која повезује уметничку тетоважу са уштедом угрожених биљака... па, ускоро бих могао да добијем потребу да кренем у салон.
ЕктИнкед је уметнички и еколошки партиципативни пројекат који је започео у новембру 2009. године. Уз комбиновану подршку разних заштитних група, уметничких савета и уметника тетоважа, уметник Јаи Редман идентификовао је, проучавао и илустровао 100 ретких и угрожених британских биљака. Те су илустрације поделиле са учесницима који су на својим телима тетовирали цртеже оловком и мастилом.
Ови цртежи су током месец дана изложени на отвореној изложби у запуштеном железничком луку у Салфорду. Јавност је позвана да се номинују за амбасадора једне од врста. Од пет стотина пријава, стотину волонтера је одабрано и тетовирано својим врстама током посебног тродневног догађаја. Резултат овог јединственог перформанса била је армија амбасадора за угрожене птице, рибе, водоземце, гмизавце, бескраљежњаке, сисаре, биљке и гљивице.
Резултати су изванредни и сада, четири године касније, настављају се поновни сусрети учесника. То је врста тимског духа, добар разлог и шира сврха размишљања која мислим да ће ми требати да бих коначно могла надвладати своје тетоважне страхове.
Интересантна сам - да постоји пројекат попут овог у САД-у за подизање свести о очувању угрожених локалних врста, да ли бисте се номиновали за тетоважу?